U smislu održivog snabdevanja energijom, upotreba obnovljivih izvora energije je od centralnog značaja. Drvo kao obnovljivi izvori energije na našim prostorima ima vrlo veliku ulogu kao energent.

Modernim grejanjem na drva zamišljate sliku peći u sobi, koja mora biti opremljena drvima za ogrev, međutim dim i često čišćenje peći odbijaju dosta korisnika, koji se odlučuju za drugi sistem grejanja. Ali, danas postoje potpuno automatski kotlovi na biomasu koji omogućavaju da sistem centralnog grejanja npr. na drva radi baš kao gasni ili uljani kotao.Zaključak je da sa modernimgrejanjem na peletmožemo zamisliti sliku peći sa vatrom u sobi.

Najomiljeniji tip ovih sistema u domaćinstvu je grejanje na pelet. Univerzalno je primenjivo i aktivno doprinosi zaštiti životne sredine.

O grejanju napelet

Pošto se troškovi zagrevanja naših kuća korišćenjem fosilnih goriva sve više povećavaju, kao što su npr. grejanje na naftu i prirodni gas, sve više ljudi gleda na grejanje na pelet kao ozbiljnu alternativu. Veliki broj peći na pelet kao i peći za zagrejavanje sobnog vazduha (“duvaljke“) su dostupne na tržištu kao vidgrejanja na pelet. U nekim zemljama mešaju i sagoreva bio masa sa ugljem u cilju proizvodnje električne energije.

Komercijalnipeletiobično se izrađuju od recikliranih otpadaka biomase, koji se zatim sabijaju i ekstrudiraju poznati cilindrični oblik. Ovaj proces se vrši u velikim mlinovima i preduslov je grejanja na pelet.

Šta su drveni peleti i kolika im jekalorijska vrednost?

Drvenipeleti su mali cilindrični komadići sušenog neobrađenog presovanog peleta. Procesi rendisanja, sečenja, itd. ostavljaju za sobom piljevinu i ostatke drveta koji nastaju kao otpadni proizvod drvne industrije, proizvode se u specijalnim fabrikama specijalizovanim za tu svrhu.

Sistemi centralnog grejanja sa peletom omogućavaju potpuno automatsko grejanje (automatsko paljenje, regulisano sagorevanje goriva), što je slično lakoj upotrebi centralnog grejanja sa naftom kao energentom. Peleti se takođe automatski prenose iz skladišta u komoru za sagorevanje kotla, i to obično preko pužnog transportera.

Često postavljeno pitanje je da li se može kombinovati solarni sa sistemom grejajna na pelet. To ne samo da je moguće, već se i preporučuje, jer bi u tom slučaju potreba za sanitarnom toplom vodom u letnjem periodu i u prelaznim periodima bila potpuno pokrivena direktno pomoću sunčevog zračenja, i tada bi naravno grejanje na pelet bilo isključeno. Ovakav sistem grejanja na peletima još veći stepen efikasnosti i dodatno utiče na smanjenje emisije štetnih gasova.

Ekonomska prednost, kao što gore opisano, je u tome što ga možete koristiti skoro kao tečno gorivo, odnosno iz spremnika izlazi određena količina peleta, pa je proces automatizovan i nije potrebno konstantno loženje kao što je to slučaj sa drvima i ugljem, gde se loženje vrši na svakih par sati.

Ako bi upoređivali vrste goriva jedna tona bukovog peleta ekvivalentna je sa 500 litara lož ulja, 450 kilograma propan-butana, 600 m³ prirodnog gasa,  ili 5 000 kWh električne enrgije.

Energetska vrednost peleta je velika, oko 18 000 MJ/t, dok je iskorišćenost energije oko 98%, dok se kod ostalih kotlova na čvrsto gorivo stepen efikasnosti kreće oko 78%.

Da li je moguće grejanje na pelet od lišća i trave?

Ono što je ranije bilo neupotrebljivo lišće i trava, tj. takozvani „otpad“–sada bi mogao biti obećavajući alternativni izvor energije, jer su različiti istraživači razvili metod kojim se lišće koristi kao izvor energije i takođe se prerađuje u goriva kao što su peleti. Proces obećava 15 posto više efikasnosti, praktično je bez mirisa i zahteva malo prostora.

Da bi biomasa postala gorivo, ona mora biti pripremljena u skladu s posebnim odredbama, i mora proći kroz prethodno određene procese.

Lišće se inicijalno sakuplja pomoću specijalnih uređaja. Listovi koji su raspoređeni na tlu se prikupljaju i transportuju u fabriku gde se seku na sitne komadiće. Pošto su velike količine potrebne za korišćenje lišća kao goriva, upotreba posebne opreme zahteva manje vremena za pripremu ove vrste biomase.

Posle toga, biomasa se očisti i osuši u specijalnom sušaču. Odatle se transportuje u mašinu za peletiranje i takođe se dobija cilindričan oblik. Sa odgovarajućom opremom, biomasa se može preraditi u kratkom roku. Moguće je proizvesti do tri tone peleta od lišća i trave za jedan čas.

Skladištenje i čišćenje peći

Za jednu porodičnu kuću sa godišnjom potrošnjom od cca. 2.500 litara ulja ili2.500 m³ gasa potreban je prostor sa površinom od cca. 6 m².

Jednoj porodičnoj kući sa godišnjom potrošnjom od cca. 2.500 litara ulja ili 2.500 m³ gasa bi trebalo oko 5.000 kg peleta godišnje.

Kada se vrši sagorevanje visokokvalitetnih peleta,u proseku, jedno domaćinstvo proizvede oko 25 kg pepela godišnje. Za razne kotlove na pelet, u tehničkoj knjižici je propisan  vremenski interval pražnjenja pepeljare kotla. Grejanjem na pelet se i na ovaj način štedi vreme i zahteva manje prostora za skladištenje pepela.